Opis
ZEOLIT – KAMEN ŽIVOTA
Prirodni zeoliti su alumosilikati alkalnih i zemno – alkalnih metala . . .
Osnovna jedinica zeolitske strukture je tetraedar čiji centar predstavlja atom silicijuma I aluminijuma, a rogljeve tetraedra čine atomi kiseonika koji su zajednički za dva tetraedra. Na taj način tetraedri čine sklop minerala čija je struktura bogata kanalima I šupljinama u jednom, dva ili tri pravca. Svaki mineral karakteriše veličina otvora kanala I mogućnost sorpcije molekula shodno njihovoj veličini.
Primena prirodnih zeolita u poljoprivredi
U poljoprivredi prirodni zeoliti se primenjuju u povrtarstvu i ratarstvu:
-
za povećanje plodnosti zemlje
-
povećanje roda poljoprivrednih kultura
-
sniženje troškova za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda
-
kao mineralni I organomineralni supstrat koji služi kao dodatak za gajenje povrća
-
u sastavu đubriva dobijanjem povećanja njihove efektivnoti I dužine dejstva kao nosioci I aktivatori dejstva herbicida
-
preparata za stimulaciju rasta itd.
-
Primena prirodnih zeolita u povrtarstvu i ratarstvu zasnovana je na kompleksu korisnih osobina – absorpcionih i sorpcionih, katjonsko zamenjivih, katalitičkih i dr.
Njihovo dejstvo na zemljište I povrće je raznovrsno, što predodređuje i mnogobrojne oblasti korišćenja.
Povrtarstvo, substarti za gajenje voća
Dejstvo stena koje sadrže klinoptilolit je mnogoodrazno I utiče, kako na osobine zemljišta, tako I na rast, razvoj I priduktivnost biljaka, a takođe I na kvalitet produkcije.
Na zemljište zeoliti deluju kao melioranti.
Pod uticajem zeolita poboljšavaju se fizičko-mehaničke osobine zemljišta vodene I vazdušne propustljivosti, povećava se sposobnost upijanja I zadržavanja vode u zemljištu. Zeolit u većim dozama snižava kiselost zemljišta, povećava sposobnost zadržavanja hranljivih elemenata I blagovremeno otklanja njihovo ispiranje.
Uticaj zeolita na biljke ogleda se u osnovnom kroz zemljište, poboljšava se ishrana biljaka, razvija se korenski sistem, intenzivira se rast I plodnost, uvećava rod I snižavaju troškovi po jedinici proizvoda. Zeolit poboljšava klijavost semena I smanjuje bolesti biljaka. U optimalnim varijantama pod uticajem zeolita zapaža se povećanje nivoa roda raznih kultura. Žitarice- pšenica povećava rod za 6-15%, ponekad do 20%, ječam za 5-15%, pirinač povećava prinos do 23%.
Pri unošenju zeolitskih stena u zemljište rod zelene mase ovsa, lucerke, prosa I kukuruza se povećava od 20-26%. U pojedinim slučajevima zapaža se povećanje sadržaja suve materije.
Pozitivan efekat pod uticajem zeolita je registrovan kod krompira, povećanje roda za 12%, mrkve do 63%, plavog paradajza za 19-55%, rotkve do 20%. Zapažen je pozitivan uticaj kod čuvanja I održavanja krompira.
Povećanje roda, a u nekim slučajevima I kvaliteta plodova, utvrđeno je kod limuna, mandarina I pomorandži, jabuka za 13% a krušaka do 55%.
Najveći pozitivan uticaj zeolitana razvoj I rod poljoprivrednih kultura pokazuje se u toplim lejama (staklene bašte), gde se oni primenjuju kao mineralni substrati.
Zeolit sadrži neophodne elemente za razvoj biljaka:
-
magnezijum
-
kalijum
-
kalcijum
Zbog toga kao I prolongirajućeg dejstva na đubrivo snižavaju se neophodne doze mineralnih đubriva, otpada neophodnost čestih prihranjivanja u procesu vegetacije biljaka, smanjuje se zagađenost životne sredine jedinjenjima azota I fosfora. Zeolit snižava kiselost zemljišta, poboljšava se vazdušna propustljivost I apsorpciona sposobnost substrata, povećava se osvetljavanje biljaka, ne dolazi do pregrevanja substrata.
Zeolitski substrati se ne sležu, sterilni su u odnosu na različite bolesti, kod njih nema semena korova. Sastav zeolitskih substrata se lako reguliše: njihove fiz-hem.osobine malo se menjaju pri eksploataciji, sto dozvoljava da se koriste 2-3 puta duže nego organski substrati, koji s vremenom trpe nepovratne fizičko-hemijske izmene. Zeolitski substrati se lako regenerišu.A moguće je prmeniti hemijske I temperaturne načine njihove sterilizacije koji su neprimenljivi za topla organska zemljišta.
Meliraciona dejstva zeolita se iskazuju u nekoliko smerova:
-
poboljšavaju se fizičko-mehaničke osobine, što je posebno važno za teško glinovito zemljište. Pod dejstvom zeolita u glinovitim zemljištima povezuju se hidroksidi gvožđa, ukrupnjuju se glinoviti agregati, uvećava šupljikavost, vazdušna I vodena propustljivost. Snižava se obrazovanje kore kod kolebanja vlažnosti u suvim uslovima
-
zeolitski tufovi oko 10 puta povećavaju adsorpcionu sposobnost lakih, peskovitih, busenasto neplodnih I suvih šumskih zemljišta
-
sadržaj zeolitne vode u klinoptilolitu čini oko 13% od mase. Opšta vlažna zapremina na račun sekundarne poroznosti zeolita povećava sposobnost zadržavanja vode u zemljištu I zagrevanim substratima. Adsorbovane zeolitne vode uključujući sekundarnu šupljikavost čine važnu rezervu vlage u zemljištu, ona ne isparava I ne premesta se u niže horizonte zemljišnog profila, što je posebno važno za laka peskovita zemljišta sa sniženom vlažnom zapreminom i u vreme sušnog perioda. Vode u sekundarnim porama zeolita ne zamrzavaju se kod snižavanja temperature do – 20 stepeni (celzijus), što povećava otpornost biljaka na mraz.
